Zagadjenje vazduha

Clean_Station_04.jpgIstraživanja u svetu su pokazala da je vazduh unutar naših domova i radnih prostora 3-5 puta više zagađen nego onaj spoljni. Najčešći zagađivači su prašina, polen, buđ, virusi, bakterije, dim i isparenja organskih i neorganskih materijala, tekstilna vlakna, dlake, perje i sl.
Ovakav vazduh neprestano cirkuliše i čovek je u situaciji da ga udiše. To može da ima za posledicu pogoršanje zdravlja koje se manifestuje kroz bolesti respiratornih organa, alergije, kancerogene bolesti i psihosomatske poremećaje.

Tendencije za izgradnjom energetski visokoefikasnih objekata rezurtirale su paradoksom da je vazduh unutar naših domova i radnih prostora zagađeniji jer se slabije revitalizuje prirodnim postupkom (sunce, kiša i vetar). Takođe, način života koji vezuje čoveka da 90% svoga vremena provodi u zatvorenom prostoru prouzrokovao je da unutrašnji vazduh ima više uticaja na naše zdravlje nego spoljni vazduh.
indoor-air-pollution-house.jpg
Zbog svega navedenog, krajem prošlok veka, pojavio se termin Sindrom bolesne zgrade (SBS). On se se koristi za opisivanje situacije u kojoj stanari zgrade primećuju neke efekte po svoje zdravlje i komfor koji kao da su povezani sa vremenom provedenim u zgradi, ali nema pojava nikakve konkretne bolesti ili uzrok može biti identifikovan. Ovakva situacija se može lokalizovati u nekoj stambenoj jedinici ili zoni a može biti rasprostranjena i u celoj zgradi.

Uzroci ili faktori koji doprinose pojavi SBS-a su:
-Neadekvatna ventilacija, što podrazumeva da HVAC sistem neefikasno distribuira vazduh kroz zgradu.
-Hemijska kontaminacija iz izvora u zatvorenom prostoru kao što su nameštaj, tepisi, moleraj, posteljina i garderoba, sredstva za higijenu, sredstva u domaćinstvu i sl.
-Hemijska kontaminacija od spoljašnjih izvora.

reducing-air-pollution.jpg
Zagađenje vazduha može da utiče na naše zdravlje na mnogo načina i sa kratkoročnim i dugoročnim efektima. Različite grupe pojedinaca su pogođene zagađenjem na različite načine. Stepen u kojem je pojedinac ugrožen obično zavisi od ukupne izloženosti štetnim materijama i njihovoj koncentraciji u vazduhu.

Primeri kratkoročnih efekata su iritacija očiju, nosa i grla i infekcije gornjih respiratornih organa, kao što su bronhitis i upale pluća. Ostali simptomi mogu da uključuju glavobolje, mučnine i alergijske reakcije. Kratkoročni efekti zagađenja vazduha mogu pogoršati zdravstvene uslove osoba sa astmom, emfizemom i HOBP.
Dugoročni efekti na zdravlje mogu biti hronične respiratorne bolesti, rak pluća, rak grla, bolesti srca, pa čak i oštećenje mozga, nerava, jetre, ili bubrega. Kontinuirano izlaganje zagađenom vazduhu utiče na rast pluća dece i mogu otežati ili iskomplikovati zdravstveno stanje starijih.

Neosporno je da lokalnim delovanjem u okruženju, u domu in a random mestu, može mnogo da se učini na poboljšanju kvaliteta vazduha. Primenom savremenih sistema za prečišćavanje doprinosi se očuvanje nasleđa zdrave čovekove okoline.

images.jpg